a
Ned: Zatvoreno

Povezani članci

Title Image

Blog

Home  /  Blog

- Autorski tekst prof. dr Nebojše Ivanovića, prilagođen širokom nemedicinskom auditorijumu - U prethodnim prikazima na blogu „Aesculap-a“ opisali smo nepreciznosti pri izvođenju „core“ biopsije izraslina u dojci kod naše dve pacijentkinje. Ove greške direktno su dovele do kašnjenja sa početkom lečenja, uz veliku verovatnoću da će to imati loše posledice na dalji tok bolesti. U ovom tekstu upoređujemo i detaljnije opisujemo razlike, prednosti i mane „core“ biopsije (kojom se uzimaju mali isečci izraline u dojci) i tzv. ekscizione biopsije, kojom se hirurški kompletno uklanja cela izraslina iz dojke. Preciznost „core“ biopsije Izraslina u dojci može biti karcinom, može biti strukturna

>> Prikaz slučaja Krajem marta 2024. javila se u „Aesculap“ pacijentkinja JB, radi pregleda dojki. Sa sobom je nosila mamografski i ultrazvučni nalaz dojki, koji je nekoliko dana pre toga uradila u drugoj ustanovi. Na osnovu tih nalaza bilo je jasno da u levoj dojci postoji tumor veličine 4cm, sasvim izvesno karakteristika karcinoma. U istostranoj pazušnoj jami napipavao se limfni čvor veličine do 1cm, zbog čvrste konzistencije sumnjiv na prisustvo metastaza.Pacijentkinji je cela situacija već predočena u ustanovi gde je prethodno dijagnostikovana, bila je potpuno svesna da ima karcinom dojke. Predloženo joj je da se uradi biopsija tumora širokom iglom („core

Na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu održan je 08.12.2023. Simpozijum o dijagnostici i lečenju karcinoma dojke, uz zapaženo učešće hirurga M.C. Aesculap.U svom predavanju, prof. dr Nebojša Ivanović govorio je o uticaju što ranijeg i onkološki kvalitetnog hirurškog odstranjivanja karcinoma dojke iz organizma na prognozu bolesti, pozivajući se na dokaze iz najopsežnijih studija o skriningu karcinoma dojke, sa periodima praćenja od dvadeset godina. Kašnjenje u hirurškom uklanjanju karcinoma iz organizma od samo nekoliko meseci dovodi do razvoja metastaza i smrtnog ishoda posle nekoliko godina kod čak 40% pacijentkinja koje bi pravovremenom hirurgijom bile kompletno izlečene.Profesor Ivanović je naglasio da primena

 Pacijentkinja G. G. stara 66 godina, inače lekar u penziji, javila se krajem septembra lekarima ugledne ustanove koja se bavi lečenjem karcinoma dojke, zbog tumora u dojci koji je sama napipala. Na osnovu mamografije i ultrazvuka bilo je sasvim jasno da se radi o karcinomu dojke veličine do 16mm. U skladu sa „nekim“ stavovima i preporukama, urađena je „core“ biopsija tumora. Posle par nedelja čekanja histoloških analiza, stigli su nalazi na osnovu kojih u materijalu od biopsije nije nađeno tkivo karcinoma (pogrešno urađena biopsija). Zakazana je i potom urađena nova biopsija (!?) kojom je na kraju povrđena dijagnoza karcinoma, ali

NOVA NAUČNA STUDIJA O LEČENJU KARCINOMA DOJKE HIRURŠKO-DIJAGNOSTIČKOG TIMA „M. C. AESCULAP“ Nedavno je u medicinskom naučnom časopisu Frontiers in oncology publikovana naučna studija prof. dr Nebojše Ivanovića i saradnika, pod naslovom: Changing the role of pCR in breast cancer treatment - an unjustifiable interpretation of a good prognostic factor as a “factor for a good prognosis“. Studija dokazuje da su preporuke European Society of Medical Oncology (ESMO) o obaveznom kompletnom sprovođenju preoperativne (neoadjuvantne) hemoterapije karcinoma dojke pre operacije štetne za značajan procenat pacijenata. Autori zaključuju da višemesečno kašnjenje u hirurškom uklanjanju karcinoma iz organizma (za vreme dok se sprovodi hemoterapija)

Aktivno učešće informisanog pacijenta u svom lečenju značajno poboljšava rezultate tog lečenja i povećava verovatnoću konačnog izlečenja Pacijenti su najveći neiskorišćeni potencijal zdravstvene zaštite za poboljšanje rezultata lečenja i ishoda bolesti. Upoznavanjem sa informacijama o svojoj bolesti, sa mogućnostima i opcijama u dijagnostici i terapiji, pacijent može postati pravi ekspert za svoju bolest, sposoban da aktivno učestvuje u izboru i planiranju dijagnostike i lečenja, zajedno sa svojim lekarima. Aktivno učešće informisanog pacijenta u svom lečenju značajno poboljšava rezultate tog lečenja i povećava verovatnoću konačnog izlečenja (navedeno na osnovu sajta Smartpatients.com).

Genske analize karcinoma dojke predstavljaju najsavremeniji i najpouzdaniji test biološke agresivnosti karcinoma, a time i njegove prognoze. Ispitivanja se vrše na tumorskom tkivu koje je hirurški odstranjeno iz organizma. Jedan od dostupnih genskih testova za karcinom dojke u Srbiji poznat je pod nazivom MammaPrint. Taj test obrađuje 150 gena u tumorskom tkivu i na osnovu mapiranja tih gena daje procenu rizika napredovanja bolesti, na skali od 0,001 do 1,00. Ovi podaci kombinuju se sa standardnim prognostičkim parametrima (stadijum bolesti, histološki tip tumora, histološki i nuklearni gradus, receptori za estrogen i progesteron, Her2 receptori, Ki 67

Kod nekih pacijentkinja lečenje karcinoma dojke počinje primenom lekova (citostatika i biološke terapije), umesto uobičajene prakse da se najpre radi operacija kojim se odstranjuju tumor i limfni čvorovi pazušne jame, a lekovi primenjuju posle operacije. Primena lekova pre operacije naziva se Neoadjuvantna Hemoterapija (NAHT), dok se primena lekova posle operacije naziva Adjuvantna Hemoterapija (AHT). Neoadjuvantni pristup često nije jasan pacijentkinjama i izaziva strah. Imaju utisak da je njihova bolest posebno teška i uznapredovala, da zbog toga nije moguće izvesti operaciju neposredno po postavljanju dijagnoze. Nije im jasno kako može biti dobro da se tumor ne odstranjuje već zadržava u organizmu, iako osnovni

„Core needle“ biopsija, ili samo „core“ biopsija kako se često naziva, predstavlja uzimanje tkivnog isečka specijalno konstruisanom šupljom iglom da bi se to tkivo pregledalo pod mikroskopom. Tkivni isečak se zadržava u šupljini igle i izvlači iz promene, a ima oblik same šupljine – cilindričan (crvoliki), najčešće dužine 1-2cm i prečnika oko 2mm. Obično se pri biopsiji uzima više uzoraka (najčešće četiri). Ova količina tkiva je dovoljna za kompletne histološke i imunohistohemijske analize.