Core needle biopsija
U tekstu su dati relevantni podaci i stavovi o core biopsiji, iako mi smatramo da je za pacijentkinju kod koje postoji u dojci promena sumnjiva na karcinom bolje da se lečenje otpočne operacijom bez core biopsije. Argumenti za ovakav stav su dati u završnom delu teksta. „Core needle“ biopsija, ili samo „core“ biopsija kako se često naziva, predstavlja uzimanje tkivnog isečka specijalno konstruisanom šupljom iglom da bi se to tkivo pregledalo pod mikroskopom. Tkivni isečak se zadržava u šupljini igle i izvlači iz promene, a ima oblik same šupljine – cilindričan (crvoliki), najčešće dužine 1-2cm i prečnika oko 2mm. Obično se pri biopsiji uzima više uzoraka (najčešće četiri). Ova količina tkiva je dovoljna za kompletne histološke i imunohistohemijske analize.
Nijedan vid lečenja karcinoma dojke ne može otpočeti bez histološke dijagnoze.
Core biopsija se radi u cilju postavljanja histološke dijagnoze promene u dojci. Prethodna, takozvana klinička dijagnostika, koja se sastoji od kliničkog pregleda, mamografije, ultrazvuka i eventualno magnetne rezonance, daje dijagnozu koja nije definitivna. Koliko god da smo sigurni u prirodu promene na osnovu ovih pregleda, to se po medicinskim protokolima ne smatra pravom dijagnozom. Prava dijagnoza se dobija tek posle pregleda tkiva promene pod mikroskopom.
Ovo posebno važi za dijagnozu karcinoma. Nijedan vid lečenja karcinoma dojke ne može otpočeti bez histološke dijagnoze.
Core biopsija predstavlja najjednostavniji način pribavljanja tkiva za postavljanje histološke dijagnoze. Tkivo se može dobiti i hirurškom intervencijom u lokalnoj ili opštoj anesteziji kojom se iseca deo promene ili promena u celini, ali je taj postupak složeniji, zahtevniji i skuplji. Danas je core biopsija široko usvojena procedura u svetu za sve pacijentkinje kod kojih na osnovu prethodne dijagnostike postoji sumnja na prisustvo karcinoma dojke. Prednost ovakvog pristupa je evidentan na velikom broju pacijentkinja, pre svega zbog racionalizacije hirurškog lečenja skraćivanjem vremena operacije.
Druga prednost je što se preoperativnim odredjivanjem histoloških i imunohistohemijskih karakteristika tumora mogu otkriti biološki agresivnije forme karcinoma koje će bolje reagovati na hemoterapiju. Kod tih pacijentkinja često se predlaže da lečenje otpčnu hemoterapijom, pre operacije. Ipak, ova prednost je uslovna jer davanje hemoterapije pre ili posle operacije ne utiče na prognozu (vidi odeljak Neoadjuvantna hemoterapija).
Prednost ovakvog pristupa je evidentan na velikom broju pacijentkinja, pre svega zbog racionalizacije hirurškog lečenja skraćivanjem vremena operacije.
Nedostaci core biopsije su subjektivne prirode, a u velikoj meri zavise od stručnosti lekara koji postavlja indikaciju ili izvodi biopsiju.
Prvi nedostatak se odnosi na indikovanje biopsije u slučajevima kada to nije neophodno. Često se rade biopsije promena u dojci koje su evidentno benignih osobina, najčešće fibroadenoma. Iako ovo nije apsolutna greška, izgled fibroadenoma na osnovu kliničkog i ultrazvučnog pregleda je toliko karakterističan da smo već na osnovu ovoga praktično stopostotno sigurni da je u pitanju fibroadenom. Ovaj izgled može u veoma retkim slučajevima biti atipičan, i tada je biopsija opravdana. U ostalim slučajevima predstavlja bespotrebno traumatizovanje pacijentkinje i trošenje vremena i novca.
Drugi, i mnogo opasniji nedostatak core biopsije je mogućnost uzimanja uzorka sa pogrešnog mesta. Učestalost ove greške direktno zavisi od stručnosti lekara koji izvodi biopsiju. Na ovaj način se može pomisliti da je promena u dojci benigne prirode, a zapravo se radi o karcinomu. U ovom slučaju prava dijagnoza može značajno zakasniti i time se izgubiti dragoceno vreme za otpočinjanje lečenja.
Nedostatak core biopsije može biti i situacija kada se biopsijom dobije adekvatan uzorak i histološkom analizom se pokaže da se radi o benignoj promeni, pa se odustane od hirurškog uklanjanja te promene. Ove promene u trenutku biopsije zaista jesu benigne, ali mnoge od njih mogu predstavljati mesta na kojima se u budućnosti razvije karcinom. Kompletnim uklanjanjem takve promene bismo prevenirali nastanak karcinoma.
Postoje mišljenja da core biopsija oštećivanjem tumorskog tkiva i krvnih i limfnih sudova u njemu pospešuje ulazak tumorskih ćelija u cirkulaciju i metastaziranje. Iako logična, ova pretpostavka nije dokazana u kliničkoj praksi.
Komplikacije core biopsije ne možemo svrstati u njene nedostatke jer predstavljaju neželjene pojave koje se dešavaju kod praktično svih medicinskih procedura.
Komplikacije core biopsije ne možemo svrstati u njene nedostatke jer predstavljaju neželjene pojave koje se dešavaju kod praktično svih medicinskih procedura. Tu pre svega mislimo na obilnija krvavljenja i stvaranje velikih hematoma. Probijanje zida grudnog koša je izuzetno retka komplikacija.
Mi smatramo da je za pacijentkinju kod koje postoji u dojci promena sumnjiva na karcinom bolje da se lečenje otpočne operacijom bez core biopsije. U ovom slučaju histološka dijagnoza se postavlja na samoj operaciji takozvanom „ex tempore“ biopsijom. Tumor se iseca u celini i šalje na histološki pregled koji traje dvadesetak minuta, a po dobijanju nalaza radi se definitivni hirurški zahvat. Ovim se izbegava oštećivanje tumorskog tkiva i višednevno čekanje histološkog nalaza. Jedini nedostatak je duže trajanje operacije. To je nedostatak koji je značajan za velike medicinske sisteme sa velikim brojem pacijenata, ali za pojedinačnog pacijenta je ovakav pristup prirodniji i bolji.
Kontraargument ovakvom našem stavu može biti činjenica da jedan broj ovako operisanih promena neće biti karcinom. Medjutim, mi odgovorno tvrdimo da preko 95% promena za koje na osnovu prethodne dijagnostike posumnjamo da je karcinom histološka analiza to i potvrdi. Preostale promene za koje se ispostavi da nisu karcinomi budu uklonjene operacijom malog opsega koja ne ostavlja posledice, a veoma često se radi o patološkim lezijama iz kojih u budućnosti nastaje karcinom, tako da je i dobro što su uklonjene.
