a
Ned: Zatvoreno

Povezani članci

Title Image

Endokrinologija

Home  /  Endokrinologija

Bolesti modernog doba

Zahvaljujući multifunkcionalnoj opremi i stručnom timu bolnice Aesculap koji prati najsavremenije svetske trendove u oblasti endokrinologije naš tim će uraditi kompletnu dijagnostiku, lečenje a po potrebi i hiruršku intervenciju.

Štitna žlezda ikonica 1
Hashimoto thireoiditis

Autoimuna bolest štitne žlezde koja dovodi do upale

Pankreas ikonica 2
Insulinska rezistencija

Povišen nivo insulina u krvi i rezistencija ćelija na njegovo dejstvo

Pankreas ikonica 3
Dijabetes

Nedovoljno lučenje insulina usled čega se podiže nivo šećera u krvi

Jetra ikonica 4
Masna jetra

Patološko nagomilavanje masti u ćelijama jetre

Poremećaj rada
endokrinih žlezda

Endokrinologija kao značajna grana interne medicine, bavi se poremećajima i oboljenjima rada endokrinih žlezda. U domen endokrinologije spadaju gojaznost, metabolički sindrom, poremećaji ishrane, predijabetes, dijabetes melitus, bolesti štitaste žlezde, ali i drugi poremećaji i bolesti: hiperlipoproteinemije (povećanje holesterola i trglicerida), masna ne-alkoholna bolest jetre, povišena mokraćna kiselina, povišene vrednosti homocisteina u krvi, bolesti paraštitastih žlezda, nadbubrežne žlezde, hipofize, seksualna disfunkcija, neplodnost (poremećaj ženskih i muških polnih hormona), poremećaj gustine kostiju (osteopenija i osteoporoza) i druge.

Endokrini sistem grafički prikaz

Gojaznost, premetabolički i metabolički sindrom

Gojaznost, veliki problem današnjice, naročito među mlađom populacijom vodi u metabolički sindrom a kasinije u predijabetes i dijabetes. Određivanjem BMI (body mass indeks-a), obima struka i kukova kao i drugih faktora metaboličkog sindroma (glikemije, triglicerida, HDL-holesterola, krvnog pritiska) može se definisati prisustvo pre-metaboličkog ili metaboličkog sindroma. siMS skor je metoda kojom se može kvantifikovati metabolički sindrom a izračunavanje si MS skor rizika može ukazati na rizik za razvoj vaskularnih aterosklerotskih komplikacija. Na osnovu godina, pola, telesne težine i stepena fizičke aktivnosti mogu se izračunati kalorijske dnevne potrebe za održavanje bazalnog metabolizma koje se mogu korigovati ukoliko se radi o gojaznosti da bi se dobio adekvatan željeni mesečni gubitak težine. Individualno podešeni Mediteranski sedmodnevni jelovnici koje su provereni kroz višedecenijsku endokrinološku kliničkiu praksu Prof dr Vesne Dimitrijević Srećković mogu biti od velike koristi u postizanju normalizacije telesne težine i postizanju optimalne glikoregulacije i prevencije brojnih hroničnih poremećaja i bolesti.

Metabolički sindrom i prateći pridruženi poremećaji

Insulinska rezistencija, Sindrom policističnih jajnika (PCO), infertilitet (neplodnost) kod žena

Za postavljanje dijagnoze metaboličkog sindroma pored stomačne gojaznosti, povećanog obima struka potrebno je prisustvo još dva od navedenih faktora (granično povišena glikemija, povišeni trigliceridi, povišen krvni pritisak ili niži HDL-holesterol). Kod osoba ženskog pola u sklopu metaboličkog sindroma, hiperinsulinizma i insulinske rezistencije čest je sindom policističnih jajnika. Osobe sa sindromom PCO imaju često poremećaj glikoregulacije, intoleranciju na glikozu ili dijabetes, hipertenziju, maljavost, akne na licu, poremećaj polnih hormona i otsustvo ovulacije što može dovesti do poteškoća sa radjanjem. Korekcijom telesne težine, stomačne gojaznosti, hiperinsulinizma i smanjenjem insulinske rezistencije planiranom individualno podešenom mediteranskom ishranom, uz fizičku aktivnost i terapiju mogu se prevazici ovi poremećaji i doći do spontanog začeća.

Insulinska rezistencija, stomačna gojaznost, seksualna disfunkcija, neplodnost muškaraca

Kod gojaznih muškaraca sa stomačnom gojaznošću i metaboličkim sindromom dolazi do smanjenja nivoa testosterona koji se u masnom tkivu pretvara u estradiol, i dolazi do slabljenja potencije, seksualne disfunkcije, promena u spermogramu praćenih infertilitetom, neplodnošću. Korekcija stomačne gojaznosti individualno podešenom mediteranskom ishranom, planiranom fizičkom aktivnošću uz medikamentnu terapiju dovodi do porasta nivoa testosterona, popravljanja spermograma, bolje potencije i regulacije seksualnih poremećaja što sve dovodi do planiranog začeća i ostvarenja potomstva.

Masna ne-alkoholna bolest jetre

Masna ne-alkoholna bolest jetre je pridružen poremećaj metaboličkog sindroma koji se već otkriva kod gojaznih adolescenata i mladih uzrasta od dvadesete do tridesete godine i kod odraslih gojaznih osoba oba pola. Često se otkriva prisustvom povišenih parametara funkcije jetre ili ultrazvučnim nalazom. Ako se blagovremeno ne reaguje higijensko-dijetetskim merama i korekcijom gojaznosti, telesne težine i faktora metaboličkog sindroma, masna jetra može progredirati u masni hepatitis, cirozu jetre, čak i do pojave hepatocelularnog karcinoma.

Depresija kod gojaznih osoba sa metaboličkim sindromom

Istraživanja Prof dr Vesne Dimitrijević Srećković pokazala su prisustvo depresije vezane za stomačnu gojaznost adolescenata i mladih, kod 32% ispitanika depresiju blagog stepena i kod 8% ispitanika depresiju srednje teškog stepena. Faktori inflamacije citokini iz masnog stomačnog tkiva na nivou mozga dovode do presecanja stvaranja hormona sreće serotonina što vodi u neurotoksičnost mozga a klinička manifestacija je depresija. Naučni radovi i klinička praksa profesorke su pokazali da posle smanjenja stomačne gojaznosti mediteranskom ishranom i fizičkom aktivnošću i pada faktora inflamacije merenog preko C- reaktivnog proteina dolazi do popravljanja kliničke slike pacijenata što je dokumentovano smanjenjem skora u psihijatrijskim anketama korišćenim za dijagnozu depresije.

Povišen acidum urikum (mokraćna kiselina) kod osoba sa metaboličkim sindromom

Povišen nivo mokraćne kiseline često vidjamo kod gojaznih osoba sa metaboličkim sindromom. Naučni radovi Prof dr Vesne Dimitrijević Srećković su pokazali da su pridruženi faktori metaboličkog sindroma, povišen nivo insulina (hiperinsulinizam), insulinska rezistencija, masna ne-alkoholna bolest jetre, povišene vrednosti mokraćne kiseline, gubitak belančevina preko bubrega (mikroalbuminurija) kao znak endotelne disfunkcije, povišene vrednosti homocisteina (hiperhomocisteinemija) kao marker ateroskleroze. Mediteranska individualno podešena ishrana ili ekvivalent ovom načinu ishrane hrišćanski post, uz planiranu fizičku aktivnost ili hod jedan sat dnevno brzinom 5km/h doveli su do popravljanja ovih pridruženih faktora metaboličkog sindroma.

Prevencija kancera kod gojaznih sa metaboličkim sindromom

Poslednjih decenija zapažena je sve veća učestalost različitih oblika karcinoma koji mogu biti posledica genetskih ali i brojnih faktora zagadjenja iz spoljašnje sredine. Zapažena je povezanost karcinoma sa telesnom težinom to jest sve većom pojavom gojaznosti u celom svetu. Jedan od značajnih faktora koji može uticati na sve veću pojavu karcinoma jeste i nepravilna ishrana bogata belančevinama i masnoćama životinjskog porekla, prosti ugljeni hidrati i šećeri koji su odgovorni za povišeno lučenje insulina- hiperinsulinizam. Smatra se da je hiperinsulinizam odgovoran za pokretanje kancerogeneze i da smanjenje telesne težine uravnoteženom ishranom bogatom složenim ugljenim hidratima i dijetnim vlaknima možemo uticati na korekciju težine, smanjenje hiperinsulinizma a time i na prevenciju karcinoma. Značajno mesto zauzima i smanjenje životinjskih proteina mesnih i mlečnih a povećanje biljnih proteina iz mahunarki i drugog povrća i pečuraka.

Predijabetes, Dijabetes melitus tip 2 i Diabetes melitus tip 1

Dijabetes melitus tip 2 se danas ubraja među najčešća endokrinološka oboljenja i u stalnom je porastu. To je posledica modernog stila života i povećanja broja spoljašnjih etioloških činilaca, među kojima se posebno izdvaja gojaznost, fizička neaktivnost i stres.
Veliki broj pacijenata ne zna ili nije svestan da boluje od skrivenog, latentnog dijabetesa (predijabetesa) ili dijabetesa, čime se izlaže ozbiljnom riziku ranog razvoja mnogobrojnih komplikacija ove bolesti. Zato je važno kod svake osobe sa stomačnom gojaznošću uraditi skrining oralni glukoza tolerans test (OGTT) za utvrđivanje predijabetesa (povišene glikemije našte ili intolerancije na glikozu) ili dijabetes melitusa tip 2.

Merenje glikemije našte, OGTT, celodnevni profili glikemije, određivanje glikozilovanog hemoglobina (HbA1C), insulinemije, samo su neki od značajnih faktora za prevenciju, praćenje, kao i lečenje ove bolesti, a naročito za sprečavanje hroničnih komplikacija na malim i velikim krvnim sudovima koje karakterišu dijabetes.
Kada se radi o osobama koje boluju od dijabetes melitusa tip 1 i koji su na insulinskoj terapiji sa dve doze, intenziviranoj terapiji sa četiri doze ili na terapiji insulinskom pumpom, važno je redovno određivanje dnevnih profila, merenje glikemije pred obroke ili 2 sata posle obroka, u 24h ili 03 h ujutru. Na osnovu ovih profila mogu se korigovati postprandijalni skokovi glikemije ili hipoglikemijska stanja i time postići optimalna glikoregulacija.

Poremećaji rada štitaste žlezde: Hashimoto thireoiditis, Hypothireosis, Hyperthireosis, Struma nodosa, Struma polynodosa

Hipertireoza ilustracija

Bolesti štitaste žlezde su na drugom mestu, odmah iza dijabetesa po učestalosti pojavljivanja. Dva najčešća poremećaja su pojačana funkcija štitaste žlezde (Hyperthireosis) i snižena funkcija štitaste žlezde (Hypothireoosis). Poslednjih decenija povećana je pojava autoimune bolesti Hashimoto thireoiditisa koji vodi u kasnijem toku u neki od navedenih poremećaja. U početku poremećaji štitaste žlezde mogu biti bez izraženih subjektivnih tegoba, bolest može biti neprepoznata a kasnije se ispoljiti izraženom, manifestnom kliničkom slikom i prisustvom komplikacija. Zato je važan skrining i redovno određivanje hormonskog statusa štitaste žlezde kao i odredjivanje antitela koja mogu da ukažu na automuni poremećaj Hashimoto thireoiditis.
Pored ovih poremećaja u praksi se često vidja pojava nodusa (čvorova) štitase žlezde koja se klinički ispoljava najčešće kao Struma nodosa, kada je prisutan samo jedan nodus u štitastoj žlezdi ili Struma polynodosa kada je prisutno više nodusa. Obavezna je provera tumor markera kako bi se isključio eventualni malignitet i u konsultaciji sa endokrinim hirurgom uradila punkciona biopsija tankom iglom i na osnovu nalaza razmotrila potencijalna operacija.
Dijagnoza se postavlja anamnezom, objektivnim pregledom, analizom hormona i kolor dopler ultrazvučnim pregledom. Na osnovu nalaza donosi se odluka o daljem načinu lečenja ili praćenja.

Endokrinološki poremećaji i terapijski tretman

1. Prevencija i lečenje gojaznosti -pre-metaboličkog i metaboličkog sindroma, reaktivne hipoglikemije
2. Prevencija i lečenje predijabetesa: povišene glikemije našte (IFG) i intolerancije na glikozu (IGT) i dijabetes melitusa tip 2
3. Lečenje dijabetes melitusa tip 1,
4. Prevencija i lečenje hiperlipoproteinemija (povišenog holesterola i triglicerida) i aterosklerotskih poremećaja i bolesti
5. Prevencija i lečenje ne-alkoholne masne bolesti jetre (NAFLD)
6. Prevencija i lečenje gojaznosti, metaboličkog sindroma, masne jetre kod dece, adolescenata i mladih
7. Sindrom policističnih jajnika (PCO), insulinska rezistencija, planiranje trudnoće
8. Gojaznost kod muškaraca, slabljenje seksualne funkcije i neplodnost
9. Poremećaji funkcije štitne žlezde: Hashimoto tireoiditis, hipotireoza, hipertireoza, struma nodosa i struma polinodosa
10. Prevencija i lečenje depresije uzrokovane gojaznošću
11. Prevencija i lečenje metaboličkih poremećaja povezanih sa infarktom oka
12. Prevencija i lečenje osteopenije i osteoporoze
13. Mediteranska ishrana u prevenciji i lečenju gojaznosti, pre-metaboličkog i metaboličkog sindroma, dijabetesa, ateroskleroze, masne jetre, seksualne disfunkcije, neplodnosti, depresije i karcinoma
14. Hrišćanski post u prevenciji i lečenju gojaznosti, pre-metaboličkog i metaboličkog sindroma, dijabetesa, ateroskleroze, masne jetre, seksualne disfunkcije, neplodnosti, depresije i karcinoma

ISHRANA

Jedan od najeminentnijih stručnjaka iz oblasti endokrinologije, prof dr sci med Vesna Dimitrijević Srećković, šef Kabineta za ishranu i prevenciju metaboličkih poremećaja, na Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, kao saradnik ove kinike svoje višedecenijsko iskustvo vezano za oblast ishrane pružiće u vidu edukacija i pripreme individualno podešenih jelovnika zdrave ishrane u prevenciji i lečenju hroničnih bolesti.

Profesorka već više od tri decenije koristi u kliničkoj praksi i naučno-istraživačkom radu mediteranski tip ishrane, bogat složenim ugljenim hidratima iz voća, povrća i žitarica, bogat mononezasićenim masnoćama iz maslinovog ulja, omega-3 masnim kiselinama iz morske ribe a smanjenim unosom zasićenih masnoća životinjskog porekla.

Mediteranski individualno određeni jelovnici različitog kalorijskog unosa pokazali su odličan efekat u prevenciji i lečenju brojnih poremećaja i bolesti:

  • gojaznosti, pre-metaboličkom i metaboličkom sindromu,
  • predijabetesu i dijabetesu,
  • poremećaju masnoća u krvi i prevenciji aterosklerotskih vaskularnih komplikacija,
  • masnoj ne-alkoholnoj bolesti jetre,
  • depresiji kod gojaznih,
  • insulinskoj rezistenciji, sindromu policističnih jajnika (PCO) žena,
  • seksualnoj disfunkciji i neplodnosti muškaraca
  • i karcinomu.

Prof dr Vesna Dimitrijević Srećković autor je knjige „Post put u život – Hrišćanski post kao metod prevencije i lečenja dijabetesa, ateroskleroze i raka“ . Kako je hrišćanski post ekvivalent mediteranskoj ishrani, može imati korisne efekte na sve navedene poremećaje i bolesti kao i mediteranska ishrana.

Veliko iskustvo profesorke u edukativnom radu i predavanjima biće primenjeno kroz pojedinačne edukacije, edukativni rad u malim grupama i predavanja u okviru tematskih radionica. Planirana je i izrada individualnih sedmodnevnih jelovnika različitog kalorijskog unosa za različite posebne potrebe:

  • Mediteranska ishrana u prevenciji i lečenu hroničnih poremećaja i bolesti
  • Ishrana kod gojazne dece, adolescenata i mladih od 20-te do 30-te godine
  • Ishrana u pripremi za trudnoću, kod osoba sa PCO i insulinskom rezistencijom
  • Ishrana u trudnoći i dojenju
  • Ishrana kod gojaznih muškaraca sa seksualnom disfunkcijom i neplodnošću
  • Ishrana kod poremećaja rada štitaste žlezde, hipertireoze i hipotireoze
  • Ishrana u prevenciji i lečenju osteopenije i osteoporoze
  • Ishrana kod obolelih od od karcinoma
  • Posna ishrana u prevenciji hroničnih bolesti

Lekar specijalista interne medicine - konsultant u bolnici Aesculap

Specijalista interne medicine / subspecijalista endokrinologije

Specijalista za dijabetes i insulinsku rezistenciju. Redovni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.