Hirurgija štitaste žlezde

Home / Hirurgija štitaste žlezde

Hirurško lečenje oboljenja štitaste
žlezde

Štitasta žlezda je endokrini organ smešten u donjem delu prednje strane vrata, neposredno iznad grudne kosti. Njen zadatak je da proizvodi hormone Trijodtironin i Tiroksin – obeleženi kao T3 i T4 u laboratorijskim analizama, koji regulišu brojne metaboličke procese u organizmu. Količinu hormona koje štitasta žlezda proizvede u toku dana reguliše druga endokrina žlezda – hipofiza, preko svog Tireostimulišućeg hormona (TSH). Oboljenja štitaste žlezde manifestuju se dvojako:
1) poremećajem funkcije, kada žlezda proizvodi više (hipertireoza) ili manje hormona (hipotireoza) nego što je organizmu potrebno;
2) poremećajem strukture, kada u žlezdi nastaju tumori (nodusi) i ciste, ili se žlezda difuzno uvećava. Čest uzrok oboljenja štitaste žlezde jesu autoimuni poremećaji, koji se dijagnostikuju laboratorijskim analizama – povišenim titrom autoantitela na neke od strukturnih elemenata žlezde (anti TPO, anti TG...) – tzv. Hašimoto (Hashimoto) tireoiditisi.

Zakažite pregled

Kako osetiti da je štitasta žlezda obolela?

Hipertireoza se manifestuje gubitkom u telesnoj težini, pojačanim znojenjem, ubrzanim pulsom, tremorom, nervozom... Hipotireoza dovodi do gojaznosti, usporenosti, pospanosti, depresije, ...
Strukturne promene u tkivu štitaste žlezde ne moraju praviti nikakve subjektivne tegobe, ili mogu stvarati osećaj pritiska. Često se desi da nodus bude vidljiv od spolja, kao izbočina pod kožom u predelu štitaste žlezde, koji se uz to i jasno napipava, a da pacijent ništa ne oseća. Osećanje pritiska i prisustva knedle u grlu čest je neurotični simptom koji se doživljava kao oboljenje štitaste žlezde. Pregled štitaste žlezde u ovakvim slučajevima korisno je uraditi zbog psihološkog smirivanja pacijenta.

Koja oboljenja štitaste žlezde predstavljaju razlog za operaciju?

1) Funkcionalni poremećaji primarno se leče lekovima. Hirurškom lečenju hipertireoze pristupa se tek kada terapija lekovima postane nedovoljna, ili isuviše dugo traje. Hipotireoza nikada ne zahteva hirurško lečenje, osim ako istovremeno ne postoji tumor u štitastoj žlezdi koji treba operisati.

2) Tumori (nodusi) štitaste žlezde u velikoj većini predstavljaju bezazlene (benigne) promene, koje dok su promera manjeg od 2cm nije potrebno operisati već samo pratiti periodičnim ultrazvučnim pregledima. Nodusi se operišu u sledećim slučajevima:
- kada postoji sumnja da je nodus u žlezdi zapravo karcinom; iskusan hirurg će ovo proceniti na osnovu kliničkog i ultrazvučnog pregleda; punkcione biopsije štitaste žlezde (FNA) u ovu svrhu nisu potrebne, hirurzi M.C. Aesculap ih izuzetno retko koriste.
- Kada nodus u štitastoj žlezdi zbog svoje veličine stvara kompresivne smetnje (otežano gutanje, osećaj pritiska...), ili pravi izbočinu na vratu koja je estetski nedopadljiva.
- Kada se nodus vremenom uvećava, što se registruje periodičnim ultrazvučnim pregledima; kada preraste veličinu od 2cm obično se predlaže operacija.

Hirurgija štitaste žlezde

Indikacije za operaciju su funkcionalni i morfološki poremećaji štitaste žlezde. Naročito kod funkcionalnih oboljenja (hipertireoza) rukovodimo se principom da predlog za operaciju treba da potekne od endokrinologa, a on je i taj koji sprovodi preoperativnu tireosupresivnu terapiju i postoperativni nadzor funkcije žlezde.

Operacija nodusa podrazumeva lobektomiju sa odgovarajuće strane, uz ex tempore analizu. Ukoliko je u pitanju maligni tumor radi se totalna tireoidektomija i eksploracija centralnih i donjih jugulokarotidnih limfatika sa strane tumora; ako su žlezde negativne operacija se time završava, ako su pozitivne radi se i funkcionalna disekcija vrata sa odgovarajuće strane.