Terapijski vodič ili individualizovani pristup pacijentu
Savremena medicina snažno zagovara individualizovani pristup svakom pojedinčanom pacijentu pri planiranju dijagnostike i lečenja. Ovakav pristup obraća pažnju ne samo na vrstu i stadijum bolesti već i na telesno stanje pacijenta, njegove psihološke karakteristike, afinitete i fobije, sa ciljem da se postigne optimalan rezultat lečenja za baš tog konkretnog pacijenta.
Istovremeno, neprestano se formiraju i nameću Vodiči Dobre Kliničke Prakse, koji predstavljaju skup preporuka za dijagnostiku i lečenje samo na osnovu vrste i stadijuma bolesti. Iako Vodiči ne isključuju direktno individualizovani pristup, njihove preporuke često predstavljaju osnov za izbor lošije terapije u odnosu na najbolju za neke pacijente. Odgovornost lekara ovde je pred posebnim izazovom, jer često se dešava da zagovaraju i nameću način lečenja koji pacijentu ne odgovara, pod izgovorom da se pridržavaju preporuka iz Vodiča.
Ovaj tekst ima za cilj da objasni svrhu, okolnosti formiranja i zakonske okvire terapijskih Vodiča, odnosno da demistifikuje njihovu ulogu u savremenoj medicini. Vodiči jesu korisni kao okvirne smernice, ali postoji opasna tendencija da se njihove preporuke tretiraju kao apsolutni, jedini ispravni i zakonom obavezujući principi lečenja.
-
Razlozi za formiranje Vodiča višestruki su: standardizovanje terapijskih pristupa u odnosu na vrstu i stadijum bolesti, okupljanje velikog broja preglednih informacija na jednom mestu (koje lekar zbog obimnosti ne može stalno da drži u glavi), zaštita lekara od stručne greške (ako je radio po Vodiču nije kriv), nametanje terapija po finansijskim interesima proizvođača medicinske opreme i lekova...
-
Poznato je da pravljenje Vodiča pokreću i finansiraju upravo ove interesne grupe, iako su autori lekari koje oni izaberu. Lekari od autorstva imaju finansijsku dobit i podizanje stručnog ugleda, ali su zato skloni da preporuke prave pristrasno, u skladu sa interesima svojih nalogodavaca.
-
Pristrasnost je dobro prikrivena, ali vrhunskom stručnjaku i poznavaocu naučne literature ne može promaći činjenica da su naučne studije na osnovu kojih se formiraju preporuke Vodiča tendenciozno birane (zanemaruju se naučne studije koje nisu u skladu sa interesima finansijera), da se u tu svrhu biraju naučne studije koje su finansirali isti finansijeri, da u tim studijama nisu obrađeni terapijski pristupi koji njima finansijski ne odgovaraju, i drugo...
-
Vodiči možda unapređuju kvalitet dijagnostike i lečenja na nivou velikog broja pacijenata, ali njihove preporuke mogu biti pogubne za pojedinačnog pacijenta zbog neprilagođenosti njegovim individualnim karakteristikama.
-
Mnoge preporuke u Vodičima formirane su u skladu sa nedovoljnom stručnom osposobljenošću lekara da sprovedu najkvalitetnije lečenje. Na primer, lečenje karcinoma grlića materice širom sveta oslanja se na hemoterapiju i zračenje, iako je hirurško lečenje neuporedivo najbolje. Međutim, takva hirurgija u nekim slučajevima zahteva presecanje uretera ili delova creva, za šta ginekolozi nisu osposobljeni, pa im je najzgodnije da naprave Vodič sa preporukom da se sve pacijentkinje sa karcinomom grlića materice šalju na zračenje.
-
Primena preporuka iz Vodiča nije zakonom obavezujuća, lekar ima pravo da sprovede lečenje po svojoj savesti i najboljem znanju, naravno uz odgovarajuće stručno obrazloženje i informisani pristanak pacijenta.
-
Ovo je nešto što često ne znaju (ili neće da znaju) ni lekari ni pravosudni organi. Međutim, onaj ko je zaista čitao neki medicinski Vodič uvek može naći ograđivanje autora Vodiča od odgovornosti, tvrdnjama da su njihove preporuke samo smernice a ne i obavezujući postulati.
-
Stvar je prosta: za svaki loš ishod lečenja koje je sprovođeno u skladu sa preporukama Vodiča, dok u isto vreme postoji alternativna terapijska opcija koja bi potencijalno bila uspešnija, pacijent bi mogao sudski da zahteva odštetu ne samo od svog lekara, već i od autora Vodiča.
-
Poziv lekara neuporedivo je najopterećeniji moralnim pritiscima i dilemama, pa i zakonskim rizicima. Prisustvo Vodiča i pridržavanje njihovih preporuka na prvi pogled deluje kao rasterećenje od ovih pritisaka i rizika, ali zapravo otvara dublji nivo moralne odgovornosti, bar za one najstručnije, koji znaju da pacijenta mogu lečiti bolje nego što im Vodič savetuje.
