Hrabro polemišem sa proizvođačima lekova za lečenje karcinoma dojke i sa njihovim zastupnicima u kliničkoj praksi – lekarima koji karcinom dojke leče lekovima. Moj stav je jasan i razumljiv svima, osim njima: najbolji interes pacijenta je hirurški ukloniti karcinom iz organizma što pre, a lekove primenjivati posle operacije. Njihov stav razumljiv je samo njima: žele da hirurgiju marginalizuju i odstrane iz lečenja karcinoma dojke, jer time povećavaju potrošnju svojih lekova i svoju finansijsku dobit, bez obzira na to što time pogoršavaju izglede pacijentkinja na izlečenje.

Moji argumenti su naučne studije koje stalno navodim, dostupne svima. Imam i argumente koji nisu dostupni svima, a to su hirurški zahvati koji su izlečili pacijentkinje koje bez hirurgije nisu imale nikakve izglede na izlečenje. Imam ih mnogo u karijeri. Ovde prikazujem dva takva slučaja, da bi i ti nevidljivi argumenti postali dostupni svima.  

Prikaz slučaja – pacijentkinja M. J.

Operacijom do izlečenja „inkurabilnog“ karcinoma dojke

Pacijentkinja M. J. (1948. godište) lečena je od karcinoma dojke između 2016. i 2018. godine, svim terapijskim modalitetima: hirurgijom, hemoterapijom i zračenjem. Kada se javila u M.C. Aesculap, te 2018. godine, imala je ulcerisani krvareći tumor u desnoj aksili veličine oko 10cm (ponovna pojava karcinoma posle urađene mastektomije), kao i veliki paket metastatskih limfnih čvorova u pazuhu i ispod ključnjače, koji je dosezao do ulaska velikih krvnih sudova te regije u grudni koš. Nije imala udaljene metastaze. Donela je odluku konzilijuma Kliničkog centra u kome je lečena, u kojoj stoji da su svi modaliteti lečenja iscrpljeni, te da se nadalje preporučuje palijativna terapija preko nadležnog doma zdravlja. Ovakva preporuka znači, ma kako to grubo zvučalo, da pacijentkinja treba da leži kući sa tumorom koji je polako razjeda, dok joj patronažna služba doma zdravlja periodično previja ranu i ordinira lekove protiv bolova, u očekivanju neminovnog ishoda.

Očekivano vreme preživljavanja: 2-3 meseca.

Naša odluka da pacijentkinju ipak operišemo, uprkos uznapredovalom stadijumu i mišljenju relevantnog onkološkog konzilijuma, nije doneta lako. Na jednoj strani bili smo ohrabreni stavom same pacijentkinje koja je bila u potpunosti svesna svoje situacije i spremna na sve rizike, činjenicom da bi se uspešnom operacijom mnogo dobilo s obzirom da nema udaljenih metastaza, a pre svega uverenošću da možemo uspešno realizovati taj delikatni hirurški zahvat. Sa druge strane, hirurški rizici odvajanja metastatskih limfnih nodusa priraslih za magistralne krvne sudove na ulasku u grudni koš izuzetno su veliki.

Suptilnim hirurškim zahvatom koji je trajao blizu 6 sati uspeli smo da hirurški uklonimo svo tumorsko tkivo, kako veliki tumor u pazuhu tako i sve patološke limfne noduse viših nivoa, prirasle za magistralne krvne sudove.

Teško je opisati sreću hirurga posle takve operacije, kojom se sudbina pacijenta preokrene od umiranja u najstrašnijim mukama do dostojanstva oslobođenosti od strašne bolesti. Ovu sreću osetim uvek iznova kada na spisku pacijenata za kontrolni pregled vidim ime pacijentkinje M.J. Poslednji put bila mi je na kontroli u martu 2026. – potpuno zdrava.

Prikaz slučaja – pacijentkinja S. B.

Kako lečenje karcinoma dojke učiniti humanijim

Pacijentkinja S. B. (1980. godište), majka dvoje dece, javila mi se 2010. godine sa izveštajem iz naše najveće onkološke ustanove. Tamo joj je urađena biopsija karcinoma iz desne dojke veličine 2cm, dok je istovremeno imala i paket metastatskih limfnih nodusa u desnom pazuhu veličine 6cm. Onkološki konzilijum te ustanove predložio je da se lečenje otpočne hemoterapijom što ona nije prihvatila, pa je konzilijum odlučio da se više ne bavi takvom pacijentkinjom, iako su tumor i metastatski limfni nodusi bili hirurški uklonjivi a sama pacijentkinja je prihvatala hirurško lečenje.

Ja sam pacijentkinju naravno odmah operisao, urađena je radikalna mastektomija kojom je svo tumorsko tkivo uspešno odstranjeno iz organizma. Pacijentkinja je posle operacije odbila preporučenu hemoterapiju i zračenje, iz svojih ličnih razloga. Smatrala je da su ti vidovi terapije isuviše agresivni za njenu nežnu konstituciju (mislim da nikada nije imala više od 50kg telesne  težine). Bila je religiozna i koristila je vegan ishranu, kao i razne suplemente na bazi lekovitih biljaka.

Uspostavili smo režim kontrolnih pregleda, na koje se redovno javljala. Nekih 6 godina posle operacije, na redovnoj kontroli, saopštila mi je da je trudna i da želi da rodi dete. Priznajem da me je obuzela strepnja u pogledu daljeg toka bolesti, ali se ona držala svog stava sa punom ličnom odgovornošću. Rodila je dete i nastavila da dolazi na kontrolne preglede. Prošlo je još četiri godine bez ikakvih patoloških promena, kada mi je opet saopštila da je trudna i da će roditi dete. Sada sam opuštenije prihvatio tu njenu odluku iako mi nije bilo svejedno, ali sam se već mnogo ranije prilagodio njenom neumoljivom karakteru.

Njeno najmlađe dete (ima četiri sina) sada ima sedam godina, ona disciplinovano dolazi na kontrole na svakih 6 meseci. Poslednji kontrolni pregled urađen je 18.08.2026. – pacijentkinja je potpuno zdrava i čak svežijeg izgleda nego ranije.

Prof. dr Nebojša Ivanović, 18.08.2026.