Da li raditi iglenu biopsiju tumora dojke ili odmah operaciju?
>> Prikaz slučaja
Krajem marta 2024. javila se u „Aesculap“ pacijentkinja JB, radi pregleda dojki. Sa sobom je nosila mamografski i ultrazvučni nalaz dojki, koji je nekoliko dana pre toga uradila u drugoj ustanovi. Na osnovu tih nalaza bilo je jasno da u levoj dojci postoji tumor veličine 4cm, sasvim izvesno karakteristika karcinoma. U istostranoj pazušnoj jami napipavao se limfni čvor veličine do 1cm, zbog čvrste konzistencije sumnjiv na prisustvo metastaza.
Pacijentkinji je cela situacija već predočena u ustanovi gde je prethodno dijagnostikovana, bila je potpuno svesna da ima karcinom dojke. Predloženo joj je da se uradi biopsija tumora širokom iglom („core needle“), što je ona inicijalno odbila. U „Aesculap“ je došla radi detaljnih konsultacija o najboljem načinu lečenja.
Na pitanje zašto je odbila predloženu biopsiju objasnila je da ona na tom mestu napipava tvrdinu već više od par godina, te da joj je u vreme kada je prvi put napipala tvrdinu rađena takva „core needle“ biopsija. Tada je histološki nalaz „bio dobar“, odnosno mikroskopskim pregledom bioptiranog tkiva utvrdilo se da tvrdina nije karcinom. Od tada je više puta kontrolisana kliničkim pregledom (bez mamografije i ultrazvuka), ali joj je uvek na tim kontrolama bilo rečeno da se radi o biopsijom verifikovanoj dobroćudnoj promeni, zbog čega ne treba ništa dodatno preduzimati već samo nastaviti sa redovnim kontrolama. Poslednjih godinu dana nije išla na kontrole zbog porodičnih problema, iako je primećivala da se tvrdina vremenom lagano uvećava.
Omašiti dijagnozu karcinoma dojke i zbog toga izgubiti dragoceno vreme za što ranije otpočinjanje lečenja najkrupnija je lekarska greška u oblasti onkologije karcinoma dojke. Nijedna vrsta terapije karcinoma dojke ne utiče na preživljavanje povoljno u toj meri kao što utiče što ranije hirurško uklanjanje tumora i metastatskih pazušnih limfnih čvorova.
Uvidom u mamografske snimke iz vremena kada je rađena biopsija bilo je evidentno da na istom mestu u levoj dojci postoji tumorska senka sumnjiva na karcinom, tada veličine oko 1cm. Dakle, sve vreme radi se o istom karcinomu, koji se vremenom relativno sporo uvećava. Rezultat biopsije koji je govorio da se radi o benignoj promeni verovatno je posledica greške pri samoj biopsiji, to jest, biopsija je promašila tumor i uzela uzorak tkiva oko tumora.
Omašiti dijagnozu karcinoma dojke i zbog toga izgubiti dragoceno vreme za što ranije otpočinjanje lečenja najkrupnija je lekarska greška u oblasti onkologije karcinoma dojke. Nijedna vrsta terapije karcinoma dojke ne utiče na preživljavanje povoljno u toj meri kao što utiče što ranije hirurško uklanjanje tumora i metastatskih pazušnih limfnih čvorova.
Karcinom dojke nije uvek isti po stepenu agresivnosti. Ima karcinoma dojke koji su izuzetno agresivni i rastu veoma brzo, kao i karcinoma dojke koji rastu sporije i manje su agresivni, do onih najmanje agresivnih koji neće bitno ugroziti pacijentkinju čak i posle više godina laganog rasta. Za karcinome koji sporo rastu karakteristično je da su po pravilu otporniji na hemoterapiju od onih brzorastućih, zbog čega se terapija spororastućih karcinoma primarno zasniva na hirurgiji.
Međutim, kada se karcinom prvi put dijagnostikuje i odmah operiše, nemamo informaciju o brzini rasta tumora. Ova informacija je dostupna jedino kada se desi omaška u dijagnozi pa tumor ostane u dojci duže vremena, kao kod naše pacijentkinje.
U slučaju pacijentkinje JB radi se o relativno spororastućem tumoru. Individualizovani pristup lečenju u ovom slučaju nalaže da se pacijentkinja odmah operiše, zato što bi eventualna predložena biopsija i pokušaji hemoterapije verovatno vodili daljem gubitku već dovoljno izgubljenog vremena. Ukoliko se analizama hirurški uklonjenog tumorskog tkiva posle operacije utvrdi da bi tumor povoljno reagovao na neku vrstu hemoterapije ili hormonske terapije, pacijentkinja će tu terapiju dobiti posle operacije, uz još bolji terapijski efekat nego da je istu terapiju dobijala pre operacije.
