Originalne hirurške tehnike prof. Ivanovića i saradnika, objavljene u prestižnim međunarodnim naučnim časopisima i zasnovane na intraoperativnim ultrazvukom vođenoj hirurgiji, omogućavaju milimetarski precizne operacije kojima se karcinom iz dojke uklanja u celini uz minimalno žrtovanje zdravog tkiva dojke.

- Autorski tekst prof. dr Nebojše Ivanovića, prilagođen širokom nemedicinskom auditorijumu - U prethodnim prikazima na blogu „Aesculap-a“ opisali smo nepreciznosti pri izvođenju „core“ biopsije izraslina u dojci kod naše dve pacijentkinje. Ove greške direktno su dovele do kašnjenja sa početkom lečenja, uz veliku verovatnoću da će to imati loše posledice na dalji tok bolesti. U ovom tekstu upoređujemo i detaljnije opisujemo razlike, prednosti i mane „core“ biopsije (kojom se uzimaju mali isečci izraline u dojci) i tzv. ekscizione biopsije, kojom se hirurški kompletno uklanja cela izraslina iz dojke. Preciznost „core“ biopsije Izraslina u dojci može biti karcinom, može biti strukturna

>> Prikaz slučaja Krajem marta 2024. javila se u „Aesculap“ pacijentkinja JB, radi pregleda dojki. Sa sobom je nosila mamografski i ultrazvučni nalaz dojki, koji je nekoliko dana pre toga uradila u drugoj ustanovi. Na osnovu tih nalaza bilo je jasno da u levoj dojci postoji tumor veličine 4cm, sasvim izvesno karakteristika karcinoma. U istostranoj pazušnoj jami napipavao se limfni čvor veličine do 1cm, zbog čvrste konzistencije sumnjiv na prisustvo metastaza.Pacijentkinji je cela situacija već predočena u ustanovi gde je prethodno dijagnostikovana, bila je potpuno svesna da ima karcinom dojke. Predloženo joj je da se uradi biopsija tumora širokom iglom („core

Na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu održan je 08.12.2023. Simpozijum o dijagnostici i lečenju karcinoma dojke, uz zapaženo učešće hirurga M.C. Aesculap.U svom predavanju, prof. dr Nebojša Ivanović govorio je o uticaju što ranijeg i onkološki kvalitetnog hirurškog odstranjivanja karcinoma dojke iz organizma na prognozu bolesti, pozivajući se na dokaze iz najopsežnijih studija o skriningu karcinoma dojke, sa periodima praćenja od dvadeset godina. Kašnjenje u hirurškom uklanjanju karcinoma iz organizma od samo nekoliko meseci dovodi do razvoja metastaza i smrtnog ishoda posle nekoliko godina kod čak 40% pacijentkinja koje bi pravovremenom hirurgijom bile kompletno izlečene.Profesor Ivanović je naglasio da primena

 Pacijentkinja G. G. stara 66 godina, inače lekar u penziji, javila se krajem septembra lekarima ugledne ustanove koja se bavi lečenjem karcinoma dojke, zbog tumora u dojci koji je sama napipala. Na osnovu mamografije i ultrazvuka bilo je sasvim jasno da se radi o karcinomu dojke veličine do 16mm. U skladu sa „nekim“ stavovima i preporukama, urađena je „core“ biopsija tumora. Posle par nedelja čekanja histoloških analiza, stigli su nalazi na osnovu kojih u materijalu od biopsije nije nađeno tkivo karcinoma (pogrešno urađena biopsija). Zakazana je i potom urađena nova biopsija (!?) kojom je na kraju povrđena dijagnoza karcinoma, ali

NOVA NAUČNA STUDIJA O LEČENJU KARCINOMA DOJKE HIRURŠKO-DIJAGNOSTIČKOG TIMA „M. C. AESCULAP“ Nedavno je u medicinskom naučnom časopisu Frontiers in oncology publikovana naučna studija prof. dr Nebojše Ivanovića i saradnika, pod naslovom: Changing the role of pCR in breast cancer treatment - an unjustifiable interpretation of a good prognostic factor as a “factor for a good prognosis“. Studija dokazuje da su preporuke European Society of Medical Oncology (ESMO) o obaveznom kompletnom sprovođenju preoperativne (neoadjuvantne) hemoterapije karcinoma dojke pre operacije štetne za značajan procenat pacijenata. Autori zaključuju da višemesečno kašnjenje u hirurškom uklanjanju karcinoma iz organizma (za vreme dok se sprovodi hemoterapija)

Aktivno učešće informisanog pacijenta u svom lečenju značajno poboljšava rezultate tog lečenja i povećava verovatnoću konačnog izlečenja Pacijenti su najveći neiskorišćeni potencijal zdravstvene zaštite za poboljšanje rezultata lečenja i ishoda bolesti. Upoznavanjem sa informacijama o svojoj bolesti, sa mogućnostima i opcijama u dijagnostici i terapiji, pacijent može postati pravi ekspert za svoju bolest, sposoban da aktivno učestvuje u izboru i planiranju dijagnostike i lečenja, zajedno sa svojim lekarima. Aktivno učešće informisanog pacijenta u svom lečenju značajno poboljšava rezultate tog lečenja i povećava verovatnoću konačnog izlečenja (navedeno na osnovu sajta Smartpatients.com).

Genske analize karcinoma dojke predstavljaju najsavremeniji i najpouzdaniji test biološke agresivnosti karcinoma, a time i njegove prognoze. Ispitivanja se vrše na tumorskom tkivu koje je hirurški odstranjeno iz organizma. Jedan od dostupnih genskih testova za karcinom dojke u Srbiji poznat je pod nazivom MammaPrint. Taj test obrađuje 150 gena u tumorskom tkivu i na osnovu mapiranja tih gena daje procenu rizika napredovanja bolesti, na skali od 0,001 do 1,00. Ovi podaci kombinuju se sa standardnim prognostičkim parametrima (stadijum bolesti, histološki tip tumora, histološki i nuklearni gradus, receptori za estrogen i progesteron, Her2 receptori, Ki 67

Kod nekih pacijentkinja lečenje karcinoma dojke počinje primenom lekova (citostatika i biološke terapije), umesto uobičajene prakse da se najpre radi operacija kojim se odstranjuju tumor i limfni čvorovi pazušne jame, a lekovi primenjuju posle operacije. Primena lekova pre operacije naziva se Neoadjuvantna Hemoterapija (NAHT), dok se primena lekova posle operacije naziva Adjuvantna Hemoterapija (AHT). Neoadjuvantni pristup često nije jasan pacijentkinjama i izaziva strah. Imaju utisak da je njihova bolest posebno teška i uznapredovala, da zbog toga nije moguće izvesti operaciju neposredno po postavljanju dijagnoze. Nije im jasno kako može biti dobro da se tumor ne odstranjuje već zadržava u organizmu, iako osnovni